Hercegnovski parking servis

Kada negdje putujete morate voditi računa o puno stvari. Prtljag, prevoz, smještaj, hrana ... . Za sve to izdvojite  određeni novac  i putovanje može da počne. Ali samo ako je destinacija normalna i pravno uređena.  Ali ako nije, kao što je slučaj sa ovom o kojoj ću pisati, onda vaš predviđeni budžet može pretrpjeti  velike promjene.  Svakako ne vašom krivicom ili voljom.

 Ako dolazite u Herceg Novi posebnu pažnju morate obratiti na jednu posve različitu stvar od gore navedenih.  Parking servis!  Novljani to već znaju, godinama kubure i muku muče sa ljudima u žutim uniformama koji ih zaskaču na svakom ćošku. I pri tom su nemilosrdni, nemaju puno obzira i takta. A možda rade na procenat pa „šišaju“ redom. U svakom slučaju može vam se desiti da sjedite u sopstvenom autu (možda ste tek i ugasili motor) a da vam neko od njih uredno ispisuje kaznu. Pri tom se ponaša kao da niste tu, kao da ste vazduh . Zakonom je predviđeno da se pod zaustavljanjem vozila smatra zadržavanje do 10 minuta a parkiranjem svako zadržavanje preko tog vremenskog roka. Da, to piše u Zakonu o bezbjednosti saobraćaja na putevima. Ali naš Parking servis, pardon, Agencija za parking ( da ih nazovem pravim imenom da se ne naljute) ne poštuje zakone ove države, oni imaju neke svoje po kojima rade. I po kojima uzimaju narodu novac. Kod njih je umjesto 10 pravo zadržavanja 5 minuta. A nekada i 2, zavisi kako je inkasant raspoložen.  Nećete stići ni da kupite novine, cigarete, da prevedete djecu preko ulice a kazna će vam već biti napisana. Možda nećete, kao ja, stići ni da kupite parking kartu. Uzalud je bilo objašnjavanje da sam za nju prešao samo 20-ak metara. Sa svom konverzacijom koju sam obavio sa prodavačicom na kiosku ("dobar dan, molim vas jednu parking kartu, hvala, doviđenja") i pješačenjem tamo i ovamo, to nije trajalo duže od 2 minuta.  „Čovjek u žutom“ je bio brži. Alal vjera majstore!

Ako pođete da se žalite morate biti jako uporni da bi ste došli do direktora. Negovi službenici će se u beskraj pozivati na statut svog preduzeća, kao da je u pitanu, Bože mi oprosti, Sveto pismo. Pa ljudi, ima i većih i jačih akata od vašeg statuta. Za vas možda ne ali za nas svakako. Ili možda nisu čuli da ima nešto značajnije i jače. Po pravnoj snazi naravno, fizička se ne računa u ovom slučaju.

Kad konačno dođete do direktora on će vam nekako nemušto pokušati objasniti da su oni pogriješili ali da ste ipak vi krivi. Zvuči vam čudno i nemoguće?  To je kao kad biste razgovarali sa Svetom Marovićem. On bi vam dugo, dugo objašnjavao nešto a vi na kraju ne biste znali ni šta vam je rekao ni šta je htio da kaže.

Slušam i ne vjerujem svojim ušima. Čovjek  putem SMS poruke platio parking  ali  došao pauk i odnio vozilo. Na uporno objašnjavanje da je sve uradio kako treba, dobija odgovor da je on u pravu, oni priznaju sopstvenu grešku,  ali da je vozilo odveženo na parking u Igalo i da on , za utrošeno gorivo i vrijeme rada pauka, mora da plati 44 eura kako bi ga uzeo.  Pa za 44 eura goriva možete da odete s kraja na kraj Crne Gore i još da se vratite. Nije Igalo ni u Splitu ni u Sarajevu, ni u Beogradu. 
 "A ko će da mi vrati novac"? 
 "Niko".
"Ali, vi ste pogriješili".
"Jesmo ali vi morate da platite, žao mi je".
 Hahaha, njima je žao.  Ali i tako emotivno pogođeni i raznježeni ipak uzeše čovjeku pare.  Novac ,kažu, ne poznaje boju i miris pa je valjda tako i sa emocijama.
I sad će neko da kaže da to nije pljačka. Pa drumski razbojnici su bili bolji, od njih je čovjek možda mogao svašta da očekuje ali su isto tako postojala neka moralna pravila  koja su se poštovala.  Reklo bi se, razbojnik je razbojnik.  Ali i tu ima razlika, ovi koji „posluju“ pod plaštom zakona ne prezaju ni od čega, njihovi su izgleda svi drumovi.

Ali tu nije  kraj. Sve polako počinje da prelazi u komediju kada direktor , razoružan argumentima druge strane, pokuša da objasni  kako on ne može da poništi napisanu kaznu jer  je sve kompjuterizovano a glavni server je u Beogradu.  Oni stvarno ne prestaju da iznenađuju.  Zamislite da je glavni server neke njemačke firme ,recimo, u  Japanu. Ne možete da zamislite? Ne mogu ni ja ali kažu da je sa ovom našom upravo tako.

Ono što čudi (ili ipak ne) je to da pomenuta agencija od samog osnivanja radi van zakonske regulative. Uzalud su bile odluke opštinskog administratora da je naplata parkinga nezakonita, uzalud se čeka rešavanje pred Ustavnim sudom, uzalud sve ... oni rade po svom tj. redovno ubiraju harač od građana. I niko im ništa ne može. Valjda zbog onog statuta sa sredine priče. A tu dolazimo do još jednog vrlo važnog pitanja – gdje je toliki novac? Nemojte misliti da je u pitanju neka mala suma, u gradu gdje je svaki slobodni komad betona ocrtan i obilježen brojem to mora da je ogromna cifra. A obilježili su parking mjesto čak i na jednom pješačkom prelazu. Eto kolika je glad, halapljivost i nezajažljivost tih ljudi.

Dragi gosti dobro došli u Herceg Novi. I pazite se "ljudi u žutom". Brži su, lukaviji i imaju nešto što vi nemate. Statut!

ZEMLJA ČUDA, kažem vam ja.